Javni forum: Vrednosni stavovi srednjoškolaca u Srbiji – nacionalizam i antiromizam

U okviru projekta Jednake šanse u srednjoškolskom obrazovanju, URS je organizovao javni forum koji je imao za cilj da okupi relevantne ljude iz obrazovnih institucija, nevladinih organizacija, školske uprave, grada, centra za socijalni rad, učenika i učenica – i da u formi disputa raspravlja o temi nacionalizma i antiromizma u školama.
Uvodnu reč na forumu dao je koordinator projekta za Novi Sad, Ivan Radenković. U uvodu se pretežno oslanjao na istraživanja koja je objavio Helsinški odbor za ljudska prava. Osvrt na paralelizam političkih paradigmi devedesetih, na oligarhijsku strukturu koja je dominirala svakim društvenim poljem, kao i na post-petooktobarske procese liberalizacije Srbije koji kuliminiraju opstankom iste strukturalne paradigme. Posle kritičkog osvrta na istorijsku sliku u obrazovanju, imajući u vidu građanske ratove i generacijske lomove, naglašeno je da je za obrazovanje potrebno stalno insistiranje na njegovom aspektu javnog dobra. Kao uzroke krize u obrazovanju Ivan Radenković je naveo, pored liberalizacije tržišta i uvlačenja obrazovanja u domen tržišne logike, ideološko-političku perspektivu koja se tiče uloge države u polju obrazovanja – neizostavni aspekt obrazovanja kao ideološkog državnog aparata. Nesreća za Rome je u tome što i pored činjenice da su uvek bili uz zvaničnu državnu politiku (i na taj način badava davali svoje glasove), od nje nisu mogli pristojno da žive. Pogotovu ako se uzme u obzir slučaj u kome se država trenutno nalazi: protiv državne politike, a u ima nacionalnih interesa, glas dižu desničarske grupe koje dominiraju u organizacionom i ideološkom smislu u Srbiji. U takvoj situaciji su Romi još intenzivnije diskriminisani, i to u trenutku kada se klasna nejednakost u Srbiji može samo povećavati – uprkos svim merama kojima država pokušava da Rome integriše u društvo koje već doživljava kolektivni raspad.

Problematozovana je situacija u kojoj sistem pokušava da pruži pozitivne preduslove za koegzistenciju marginalizovanim grupama, proizvodeći pritom još oštriju društvenu klimu. Naglašeno je pritom, da je sistem uveo određene pozitivne korake (od uvođenja pedagoških asistenata do zakonski regulisane inkluzije, Zakona o zabrani diskriminacije itd.) koje je potrebno da kroz primere dobre prakse zakonskom okviru daju živost i udahnu mu neophodnu dozu realnosti. Međutim, sve reformske mere koje se tiču 'rešavanja' romskog problema u obrazovanju nisu dovoljne jer ne menjaju strukturu klasne nejednakosti koja se reprodukuje i u obrazovanju. O klasnim uzrocima opštedruštvene nejednakosti se u javnosti ne govori a njene posledice vrlo lako dobijaju formu različitih varijanti rasizma, nacionalizama i nacional-šovinizma. 

Nakon Ivanovog uvoda, Tamara Tomašević iz Centra za interaktivnu pedagogiju je istakla i analizirala glavne aspekte istraživanja. Psihološki ugao iz koga je nastupala razmatrao je efekte i uzroke sprovođenja logike diskriminacije. Kroz analitički pristup, Tamara je korak po korak izvela diskriminacionu logiku socijalnog distanciranja (pa sve do neposrednih efekata diskriminacije kao biopolitičkog mehanizma koji podrazumeva i posledice po ljudsko telo). Zatim je sa učenicima/cama srednje škole Pavle Savić prodiskutovala situaciju koja je aktuela među vršnjacima. U diskusiji koja je potom usledila, svi učesnici su uzeli reč i dali raznovrsne perspektive gledanja na problem. Istraživanje o kome je bilo reči, može se preuzeti ovde

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *